3 Predavanje.ppt

3. Predavanje Fonetika (nastavak) Dvoslone rijei Veina kineskih rijei su dvoslone rijei. U pisanom obliku sastoje se od dva znaka. Najee oba znaka imaju svoja puna znaenja i zajedno, ili kao sastavnice razliitog znaenja tumae novi pojmovni sadraj, ili slinim znaenjem odreuju sadraj blizak onima u sastavnicama ili ak jednak nekoj od njih. Na pr. 先生xin sheng - gospodin; uitelj; 先 xin - prije 生 shng roen, slino kao senior - seor, magis - m(ag)ister- master, 眼泪 yn li - suza, 眼yn oko 泪li suza, 开始 ki sh - poeti, zapoeti : tu je 开 ki - otvoriti, zapoeti, a 始 sh - poeti, zapoeti. U dvoslonim rijeima pojavljuju se razliite mogunosti slaganja tonova. Navest emo primjere za svaku od tih mogunosti. 1.+ 1. 参加 cnji sudjelovati, 星期 xngq tjedan 1.+ 2. 森林snln uma, 中国Zhng gu Kina 1.+ 3. 身体shnt - tijelo, zdravlje, 黑板hibn - (kolska) ploa 1.+ 4. 工作gngzu raditi, 吃饭chfn jesti 2.+ 1. 毛巾 mojn - runik 读书d sh uiti, studirati 2.+ 2. 人民 rnmn - narod 贫穷pnqing siromaan 2.+ 3. 牛奶 nini - mlijeko 游泳yuyng - plivati 2.+ 4. 农业 nngy - ratarstvo 学校xuxio kola 4.+ 1. 客观 kgun - objektivno 互相hxing - uzajamno 4.+ 2. 大学 dxu - sveuilite 问题wnt - pitanje 4.+ 3. 汉语 hny - kineski jezik 大使dsh - veleposlanik 4.+ 4. 汉字 hnz -kineski znak 电话dinhu - telefon Trei ton+ (1., 2., 4., 0.) polutrei + (1., 2., 4., 0.) s 0. oznaujemo nenaglaeni (neutralni) ton - polutrei ton se izgovara kao silazni dio treeg tona 3.+ 1. 北京 Bijng - Peking 每天mitin svaki dan 3.+ 2. 有名 yumng - znamenit 祖国zgu - domovina 3.+ 4. 肯定 kndng svakako! 努力nl - marljiv 3.+ 0. 你们 nmen - vi , 0.v 眼睛ynjing - oko Ostale dvoslone rijei, s nenaglaenim drugim slogom: (1.,2.,4.,) + 0. 1. + 0. 妈妈 mma mama, 0.n 他们tmen - oni 2. + 0. 名字 mngzi ime, 0.s 朋友pngyou - prijatelj 4. + 0. 爸爸 bba tata, 0. v 月亮 yuliang mjesec (na nebu) Trei ton se pred treim tonom izgovara kao drugi ton: 3.+ 3. 2.+ 3. 很好 hnho (veoma) dobro 很 hn - veoma 好ho - dobro 表演 bioyn - prikazivati 表bio - pokazivati 演yn glumiti Promjena tona ovisna o sljedeem slogu dogaa se i kod dviju vanih rijei: 一 y - jedan i 不b ne. Ako se 一 nalazi pred slogom s 1., 2. ili 3. tonom, izgovara se u 4. tonu, ako se pak nalazi pred 4. tonom, izgovara se u 2. tonu: 一般 ybn obino 一直 yzh - izravno 一起 yq - zajedno, ali 一半 ybn - polovica 不 se takoer pred 4. tonom, izgovara u 2. tonu: 不安 bn - uznemiren 不难 bnn nije teko 不想 bxing -ne eli, ali 不错 bcu nije loe Brojevi 1 do 100 . 一(y) 二(r) 三(sn) 四(s) 五(w) 1 2 3 4 5 六(li) 七(q) 八(b) 九(ji) 十(sh) 6 7 8 9 10 百(bi) 千(qin) 万(wn) 亿(y) 100 1.000 10.000